Ugovori o bescarinskoj trgovini

RUSKA FEDERACIJA

Srbija je jedina zemlja van Zajednica nezavisnih država koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom iz avgusta 2000. godine.

Sporazum predvidja etapno eliminisanje uvoznih carinskih dažbina za robu koja vodi poreklo iz jedne od ugovornih strana.

Lista proizvoda na koje se ne primenjuje režim o slobodnoj trgovini svake godine se menja, a trenutno se na njoj nalaze: automobili, šećer, meso, cigarete, drveni nameštaj osim kancelarijskog, glukozni sirup, nedenaturisani etil alkohol, penušavo vino, prediva i tkanine od pamuka, neke vazdušne pumpe, traktori, registar kase, televizori i monitori.

CEFTA

CEFTA je sporazum o slobodnoj trgovini između zemalja: Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Srbije i UNMIK na Kosovu. Ovaj sporazum propisuje da se neće uvoditi nove uvozne carine, odnosno da se postojeće carine neće povećavati.

Takođe, sporazum određuje uslove akumulacije porekla proizvoda, u tom smislu da se smatra da proizvodi izvezeni iz naše zemlje imaju poreklo iz Srbije ako sastavni materijali potiču iz zemalja CEFTA, Evropske unije, Islanda, Norveške, Švajcarske (uključujući i Lihtenštajn), ili Turske, ali da se takvi proizvodi dodatno obrađuju u Srbiji, tako da je dodata količina materijala veća od količine materijala ugrađenog u drugim zemljama.

EFTA

Vlada Srbije je 17. decembra 2009. godine u Ženevi potpisala ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), koji je stupio na snagu 1. oktobra 2010. godine. u delu koji se odnosi na Švajcarsku i Lihtenštajn, a još uvek se čeka ratifikacija od strane Islanda i Norveške. Potpisivanje ugovora sa EFTA jeste još jedan korak ka boljem pozicioniranju Srbije u režimu slobodne trgovine.

EFTA je osnovana 1960. godine Stokholmskom konvencijom. Zemlje osnivači su bile Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija, a naknadno su im se priključili Island i Finska. S obzirom da su članice koje su pristupile Evropskoj uniji napustile EFTA, ona danas ima četiri članice - Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.

Ovaj sporazum će omogućiti izvoz srpskih proizvoda bez carine na tržište koje broji 13 miliona stanovnika i to je velika šansa ne samo za srpske proizvođače i izvoznike, već i šansa za privlačenje novih stranih investicija, s obzirom da investicije koje su stigle iz zemalja EFTA sporazuma iznose oko dve milijarde evra, a očekuje se još više investicija.

EVROPSKA UNIJA

Srbija ima preferencijalni status za plasman svojih proizvoda sa pretežnim domaćim poreklom na tržište Evropske unije, što znači da proizvodi, sem vina i mladog junećeg mesa, kada se plasiraju na tržište zemalja EU ne podležu carini i drugim dažbinama.

TURSKA

Srbija i Turska su 1. juna 2009. godine potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini, koji se od 1. septembra 2010. godine primenjuje po modelu asimetrične liberalizacije trgovine u korist srpske strane. Ovim Sporazumom srpski privrednici, zahvaljujući dijagonalnoj kumulaciji, mogu da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerarađuju ih u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama.

Prilikom pregovora sa turskom stranom, posebno je zaštićena poljoprivreda, sektor tekstilne industrije i crna i obojena metalurgija, tako da će tu biti zadržane više stope za uvoz tih proizvoda iz Turske, dok Srbija dobija mogućnost da odmah izvozi svoju robu bez carine za sve industrijske proizvode.

Liberalizacija sa srpske strane će biti fazna, i do 2015. godine odvijaće se u tri etape.

BELORUSIJA

Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije predviđa međusobno ukidanje carina i ostalih dažbina za većinu proizvoda iz Carinske tarife, a zaključen je na period od pet godina i automatski će se produžiti na neodređeno vreme.

Lista proizvoda koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine prilikom izvoza sa carinske teritorije Republike Belorusije u Republiku Srbiju odnosi se na sledeće proizvode: naftu i ulje dobijeni od bitumenskih minerala, naftni gasovi, naftni koks, benzol, ksilol i toluol.